Beleške iz kontrolne sobe · Nacrt

Fascikla sa dokazima koja je bila veoma temeljna

Složena priča iz organizacije srednje veličine.

Pred reviziju je tim napravio fasciklu pod imenom Dokazi. Bila je milina. Snimci ekrana, izvozi i dokumenti, imenovani u jednom doslednom stilu, datirani, razvrstani u potfascikle koje odgovaraju kontrolama. Neko je dodao čak i sadržaj. Bila je to vrsta fascikle zbog koje čovek poželi da zagrli tabelu.

Revizor ju je otvorio, neko vreme listao uz vidljivo poštovanje i postavio vrlo malo pitanje: „Iz kog je sistema ovaj snimak ekrana?“

Preokret

Odgovori su stizali jedan po jedan. Ovaj je iz testnog okruženja, jer je produkciju bilo teže dohvatiti. Ovaj je napravljen nedelju dana pre revizije, za podešavanje za koje se govorilo da je cele godine bilo isto. Ovaj je prikazivao drugu kontrolu od one iz naziva datoteke. Ova dva su bila slike dokumenta koji opisuje kontrolu, a ne kontrole koja nešto radi.

Zatim je revizor zatražio jedan uzorak izvučen uživo iz sistema evidencije, odmah, dok svi gledaju. Prostorija je otkrila, zajedno i prilično toplo, da niko ne zna kako da ga proizvede na zahtev.

Pouka

Fascikla je dokazala marljivost. Nije dokazala kontrolu. Snimak ekrana je tvrdnja o dokazu: kaže „ovo je sistem jednom pokazao nekome sa kamerom“. Dokaz je ono što sam sistem beleži, i može se ponovo proizvesti kada se traži, sa priloženim izvorom i vremenom.

Tim je promenio oblik rada. Provere sada rade po rasporedu i upisuju rezultate pravo iz sistema evidencije: šta je provereno, odakle je došlo, kada je pokrenuto i šta je vraćeno. Osoba povremeno uzorkuje nekoliko njih prema stvarnosti, a rezultat koji se ne može reprodukovati ne računa se. Fascikla se smanjila. Sledeći razgovor o reviziji bio je kraći i primetno prijatniji.

Dokaz koji se ne može reprodukovati iz svog izvora je tvrdnja, a ne dokaz.